Важан део Википедије чине биографски чланци. Преко Портала Биографија желимо да омогућимо приступ биографијама које се налазе на Википедији на српском језику, како читаоцима тако и Википедијанцима.
Википедија на српском језику има доста биографија, али и даље нам недостаје још много, а неке биографије које већ постоје захтевају дораду. Позивамо Вас на сарадњу.
„Живот сваког човека је басна коју је написао Бог”.
Ханс Кристијан Андерсен
|
|
Ричард Филипс Фајнман (енгл. Richard Phillips Feynman, IPA: /ˈfaɪn.mən/; Њујорк, 11. мај 1918 — Лос Анђелес, 15. фебруар 1988) био је амерички теоријски физичар, један од твораца савремене квантне електродинамике. Од 1954. године био је члан Националне академије наука у Њујорку. У научном раду посветио се решавању проблема квантне теорије поља, квантне електродинамике, физике елементарних честица, статистичке физике, теорије суперпроводљивости и теорије гравитације. Добио је Нобелову награду за физику 1965. године са Џулијаном Швингером и Шиничиром Томонагом „за фундаментална истраживања у квантној електродинамици, што је оставило далекосежни значај на физику елементарних честица”.
Фајнман је развио широко коришћену сликовну схему за приказивање математичких израза који описују понашање субатомских честица, који су касније постали познати као Фајнманови дијаграми. Током свог живота, Фајнман је постао један од најпознатијих научника на свету. У анкети из 1999. године, коју је спровео британски часопис Physics World, од 130 водећих светских научника, Фајнман је рангиран као један од десет највећих физичара свих времена.
Помогао је у развоју атомске бомбе током Другог светског рата и постао познат широкој јавности осамдесетих година прошлог века као члан Роџерс комисије, која је проучавала катастрофу спејс-шатла Чаленџер. Фајнману су такође приписани титула зачетника квантног рачунарства и увођење концепта нанотехнологије. Био је професор теоријске физике на Калифорнијском технолошком институту.
Имао је снажан утицај у популаризацији физике кроз своје уџбенике и предавања. Постао је познат по својим полуаутобиографским књигама Сигурно се шалите, господине Фајнман! („Surely You're Joking, Mr. Feynman!”) и Шта вас брига шта други људи мисле? („What Do You Care What Other People Think?”).
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Вукашин Мрњавчевић (погинуо 26. септембра 1371) је био српски средњовековни великаш и краљ од 1365. до 1371. године.
Као један од најмоћнијих велможа у нејединственом Српском царству, Вукашин је крунисан за краља 1365. како би деловао као савладар цара Стефана Уроша V. Вукашин се 1369. политички разишао са све немоћнијим царем, а већ 1371. је заједно са својим братом, деспотом Јованом Угљешом, погинуо у Маричкој бици у походу предузетом против Османлија.
У народној традицији Вукашин је нетачно осуђен као узурпатор и убица цара Уроша, назива се „жура Вукашин“.
О пореклу краља Вукашина, као и његове породице не зна се много. Дубровачки историчар Мавро Орбин (1563 — 1610) је записао да је краљ Вукашин био син сиромашног властелина Мрњаве из Ливна у данашњој Босни. Из Ливна се Мрњава преселио у Херцеговину, у Благај на Буни, притоци Неретве, а одатле га је Стефан Урош IV Душан позвао на свој двор. На владарском двору браћа Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша су, према византијском историчару из друге половине 15. века, Лаонику Халкокондилу, били носиоци дворских титула пехарника и коњушара. У савременим изворима прво се помиње Угљеша 1346. као Душанов намесник у Требињу, док се Вукашин у марту 1350. налазио на положају жупана у Прилепу. У том периоду Вукашинова сестра Јелена је удата за Николу Радоњу, сина севастократора Бранка Младеновића који је господарио Охридом у име српског цара. Претпоставља се да управо у ово време почиње везивање Мрњавчевића за територију данашње Републике Северне Македоније.
...даље...
|
|
|
|
Уколико напишете неки кратак биографски чланак ( клицу), молимо Вас да користите шаблон {{клица-биографија}} како би га означили да чланак није завршен и да му треба допуна. Клице из биографских чланака можете наћи у категорији " Клице биографија", док се биографије са непотпуним личним подацима (датум и место рођења) налазе у категорији " Непотпуни лични подаци".
|
|
|
|
|
|
Помозите и Ви:
-
Потребни:
Вејн Најт,
Клаус Кинкел,
Марсел Рено,
Клајв Стејплс Луис,
Жан Баптист де Ламарк,
Арсениј Јацењук,
Флорин Мерђа,
Марћин Матковски,
Александер Пеја,
Хосе Карерас,
Анте Гргуревић,
Константинос Караманлис
још...
- Клице:
Андра Ђорђевић,
Виктор Флеминг,
Дејан Ристановић,
Акио Морита,
Љиљана Павић,
Едвард Телер,
Вилем-Александер од Холандије,
Џек Лондон,
Ернст Мах,
Гавро Вуковић,
још...
- Сређивање или Прерађивање:
Еразмо Ротердамски,
Божидар Вуковић,
Димитрије Давидовић,
Славко Ћурувија,
Милосав Чамџија,
Роналд Дворкин,
Ребека Вест,
Андрија Змајевић,
Гоце Делчев,
још...
|
|
|
|
|
Остали портали на Википедији |
|
|
|
