Демократска странка (САД)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Демократска странка
Democratic Party
US Democratic Party Logo.svg
ОснивачЕндру Џексон
СекретарЏејсон Реи
Основана1828 (модерна)
1792 (историјска)
Седиште430 South Capital Street SE, Вашингтон, DC, 20003
 САД
Млади огранакМладе демократе САД
Број чланова  (2012)43 милиона
Идеологијасоцијални либерализам

фракције:

Политичка позицијацентар / леви центар
Међународно чланствоПрогресивна алијанса
Бојеплава
Сенат
47 / 100
Представнички дом
235 / 435
Веб-сајт
www.democrats.org

Демократска странка (енгл. Democratic Party или кратко Democrats, демократе) је једна од две највеће политичке странке у Сједињеним Америчким државама, заједно са Републиканском странком. У односу на Републиканску странку, која је конзервативно оријентисана, Демократска странка важи за странку која је већином социјално-либералне оријентиције, мада унутар себе има и друге фракције. Незванична маскота странке је магарац, иако странка, за разлику од слона код Републиканске странке, никад није званично усвојила овај симбол.[1] Страначка боја је плава.

Најважнији орган странке је Национални демократски комитет (Democratic National Committee) који уједно и организује демократске националне конвенције. Тренутни председавајући комитета је Хауард Дин. Од 2010. године демократе имају већину у Сенату, али не и у Представничком дому.

Историја[уреди]

Оснивање Демократске странке сеже у време настанка Коалиције у Конгресу и Томаса Џеферсона 1792. године, који је тиме желео да потисне политику тадашњег америчког министра за финансије. Током 19. века, као противници тада владајуће Републиканске странке, федералисти, како су се тада звале демократе око Александера Хамилтона, нису били значајно активни. Реформу странке наставио је Ендру Џексон који је од 1829. до 1837. био 7. председник САД, те се и данас он, после Џеферсона, сматра оснивачем Демократске странке. Заједно са тадашњим сенатором државе Њујорк, Мартином ван Бјуреном, Џексон је темељно реформисао странку у периоду од 1828. до 1830, која је у то време доминирала политиком земље. Њихово деловање је ишло идејом интереса једноставних људи, нарочито према усељеницима и сиромашним слојевима становништва, пошто је у то време дошло до великог усељавања у САД. Борили су се против ропства, залагали су се за равномерно насељавање велике територије која је из дана у дан расла ка западу.

Демократска странка данас[уреди]

Данас су демократе у Конгресу у већини прогресивци и центристи те у знатно мањој, занемаривој мери конзервативци. Странком доминира политичка филозофија социјалног либерализма са америчким посебностима, која заговара социјалну одговорност. Странка се залаже за умерену интервенцију државе у тржишну привреду, те повећање регулације тржишта. Програми, као што су подршка синдикатима, приступачне школарине, универзална здравствена заштита и једнаке шансе за све, заштита потрошача и заштита животне средине, чине суштину економске политике странке. Демократска странка се удружила с мањим регионалним странкама широм САД-а, као што су Фармерско-лабуристичка странка у Минесоти и Нестраначка лига у Северној Дакоти.

У 2004. години, била је највећа америчка странка са 42,6% од укупно 169 милиона регистрованих бирача који су се изјашњавали као симпатизери или чланови странке.[2]

Расне, етничке, верске, сексуалне и друге мањинске заједнице у САД-у као што су Афроамериканци, Хиспаноамериканци и Латиноамериканци, Амерички староседеоци, азијатски Американци, амерички Јевреји, амерички муслимани, секуларни Американци, ЛГБТ заједница и друге мањине имају тенденцију подржавати Демократску странку.[3]

Политичке позиције[уреди]

Економска политика[уреди]

  • Проширење програма социјалне заштите.
  • Повећање пореза на капиталну добит и пореза на дивиденду на изнад 28%.
  • Смањење пореза за припаднике ниже и средње класе, те мале фирме.
  • Промена порезних правила како би се зауставио одлив радне снаге.
  • Повећање савезне минималне плате.
  • Модернизација и проширење приступа јавном образовању и осигуравање универзалног предшколског образовања.
  • Увођење универзалне здравствене заштите.
  • Повећање улагања у развој инфраструктуре.
  • Повећање улагања у научно-технолошка истраживања и развој.
  • Проширење кориштења обновљивих извора енергије и смањење употребе фосилних горива.
  • Увођење пореза на угљеник.
  • Реформисање система студентских зајмова и омогућавање њихова рефинансирања.
  • Осигуравање једнаке плате за једнак рад без обзира на пол, расу или националност.

Социјална политика[уреди]

  • Задржавање неутралности мреже.
  • Провођење реформе финансирања изборних кампања, те свеобухватна изборна реформе.
  • Задржавање права гласа и једноставан приступ гласању.
  • Увођење истополних бракова и животних партнерстава.
  • Омогућавање приступа абортусу и женској репродуктивној здравственој заштити.
  • Реформа имиграционог система и олакшавање добивања држављанства.
  • Строже контроле и регулације за носитеље оружја.
  • Побољшавање закона о приватности и ограничавање надзора власти.
  • Противљење мучењу.

Демократски председници САД[уреди]

Име и презиме Период
Ендру Џексон 1829-1837.
Мартин ван Бјурен 1837-1841.
Џејмс Нокс Полк 1845-1849.
Френклин Пирс 1853-1857.
Џејмс Бјукенен 1857-1861.
Ендру Џонсон 1865-1869.
С. Гровер Кливленд 1885-1897.
Вудро Вилсон 1913-1921.
Френклин Д. Рузвелт 1933-1945.
Хари С. Труман 1945-1953.
Џон Ф. Кенеди [4] 1961-1963.
Линдон Б. Џонсон 1963-1969.
Џими Картер 1977-1981.
Бил Клинтон 1993-2001.
Барак Обама 2009-2017.

Референце и напомене[уреди]

Спољашње везе[уреди]