Главна страна

Из Википедије, слободне енциклопедије
(разл) ← Старија измена | Најновија измена (разл) | Новија измена → (разл)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сјајан чланак

Србија

Грб Србије.

Србија, званично Република Србија, континентална је држава која се налази у јужној Европи, већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Главни град је Београд. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

Србија је од завршетка Првог светског рата била оснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори Државна заједница је престала да постоји и Република Србија је, на основу Уставне повеље наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу. Такође је званичан кандидат за чланство у Европској унији и војно неутрална држава, а има и статус земље посматрача у Организацији Уговора о колективној безбедности.

Добар чланак

Фински залив

Фински залив на сателитском снимку

Фински залив (фин. Suomenlahti, швед. Finska viken, ест. Soome laht, рус. Фи́нский зали́в) релативно је плитки залив на крајњем истоку акваторије Балтичког мора, на подручју Северне Европе. Ограничен је јужном обалом Финске на северу, северном обалом Естоније на југу, те територијама Лењинградске области и Санкт Петербурга у Русији на истоку. Према подацима Међународне хидрографске организације западна граница залива иде до линије која повезује острво Осмусар на југу са полуострвом Ханко на северу.

Површина акваторије Финског залива је приближно око 30.000 км2, максимална дужина у смеру исток-запад је до 420 километара, а ширина до 130 километара. Просечна дубина залива је око 38 метара. Ка заливу гравитира басен површине преко 420.000 км2, а најважније притоке су Нева, Нарва, Луга, Сестра. У источном делу Финског залива, који је и најплићи, налазе се Невски, Виборшки, Лушки, Нарвски и Копорски залив. Преко Сајменског канала повезан је са језерским системом Сајма на југу Финске.

На обалама Финског залива налазе се два главна града европских држава, Хелсинки и Талин, историјска престоница Руске Империје и други по величини град данашње Русије, Санкт Петербург, те важне балтичке луке — Виборг, Приморск и Еспо.

Изабрана слика

„Сарајево” (уље на платну, Јожеф Пехан, 1913) (пуна величина: 1.544 × 1.304 *)

Сарајево” (уље на платну, Јожеф Пехан, 1913)
(пуна величина: 1.544 × 1.304)

Недавни догађаји

Вести

Ровер „Опортјунити”
На данашњи дан

16. фебруар

Декларација о незавиности Литваније

Остали догађаји: 15. фебруар16. фебруар17. фебруар

Занимљивости

Да ли сте знали?

Црвени виногради

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године. Тренутно Википедија има више од 49,6 милиона чланака на 303 језика, од чега преко 5,8 милиона на енглеском и преко 615.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 237.916 корисника отворило налог, а од тога су 934 активна. Сви уредници су волонтери, који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.